Dobio sam sinoć nemotiviranu (a kakvu drugo) poruku od Ranka: “ima lik u kvartu koji duva iskljucivo tako da skuplja izgubljene i zgazene kartonjare ispod klupica”. Poruka je jasna: Rale je još jedna žrtva sušne sezone. Čitaj dalje »
Barveče
U slučaju da se poželite baviti aktivnostima pušenja bez rizle možda ćete se poslužiti mojom metodom, odnosno bila je to zajednička metoda od Hijavate i mene, no svejedno. Zbilo se to pred par dana u Hijavatinom vigvamu kad nam se nije dalo spuštati s brda po rizle. Nakon prevrtanja svih jelenjih koža, rovanja po velikoj hrpi strugotina od popodnevnoga dubljenja debla ne nađosmo dragocjene papiriće. Poseglo se za priručnim sredstvima u vidu plastike nekad pune pivom, rupa i onda je zamišljeno da na vrh grla ide aluminij pun supstance. Do vraga, Hijavata nema ni aluminija. Odnosno ima, ali u vidu odvratno tvrdih aluminijskih tanjura za roštilj ili slično. Nas dvojica sjedimo za stolom i prstima, kuhačom, zubima, stolom pokušavamo ukrotiti tvrdi komad aluminija i s mukom guramo u grlo boce. Pali se grlo upaljačem ne bi li omekšao, uglavljujemo izgužvanu aluminijsku lulicu, što nije baš bila neka sreća, ali želja je bila prevelika i tako… Čitaj dalje »
Bio sam jednom, u mlađim danima, malo po Francuskoj, pa sam kako to već ide završio na nekoj fešti s hrpom gostoljubivih lokalaca. Pilo se vino, pivo, motalo, i sve po pe esu. Bilo je tu dvadesetak ljudi od kojih su se mnogi oduševili rakijom koju sam u svrhu sklapanja novih prijateljstava u jednom trenutku izvukao iz ranca (zlatno pravilo: nikud bez domaće rakije). U nekom času su se u kući pojavila i dva lika iz Pariza pa smo nešto ćaskali, otkud je ko, šta radi i slično. I njima se dopala prepečenica. Al onda su Parižlije izvukli iz džepa svaki svoj pis šita i srolali si svaki svoj đonjt, te ih tako individualno i popušili. Čitaj dalje »
Kad mi neko da vizitku dobro osmotrim jel plastificirana il nije; ako nije, može poslužit kao dobar filter, a podatke je ionako lako prepisat u tradicionalni blokić-adresar: tako si em siguran da će đonjt biti čvrst i postojan kano klisurina, em održavaš živim stari narodni običaj ručnog zapisivanja novih informacija. Jebo blekberije, ajfone, napredne mobitele i palmpajlote! Tako, sasvim usput, kultura marihuanarstva podupire neke pomalo već zaboravljene ljudske aktivnosti. Možda je pretjerano reć da je trava konzervativna, al čitav društveni sklop koji je prati nekako naginje vrijednostima koje postaju tradicionalne: ležerne sedaljke uz razgovor koje često izrode masu interesantnih ideja, sviranje muzike u prirodi, opuštanje uz cjelovečernji film, opuštanje uz cjelovečernju ševu; ukratko: gandža potiče druženje ljudi i jačanje međuljudskih veza. (Naravno, ovdje izuzimam zlo kriminalnog miljea koje je ionako rezultat državne represije, a ne autentični proizvod kulture marihuanarstva.). Čitaj dalje »
